Ipak, bolje biti zdrav nego raditi

Neue Arbeitsmoral wird geschaffen. Wer sich nicht zum Tode schuftet, wird sofort und gnadenlos entlassen. Es ist nur gerecht und korekt, wenn Schädlinge mit allem Mitteln bekämpft werden. Unsere Arbeitsgemeinschaft darf nicht vergiftet werden.

Also schrieb Vinko Vasle: »Ko gre za Radio, bo do nekaterih upokojitev seveda prišlo, pa tudi do posameznih prerazporeditev, zato govorice o množičnih odpuščanjih seveda niso utemeljene. Pogovoriti se bomo morali tudi o delovnih normativih in ob tem odkrivati tudi kakšne šibke točke, saj bi bilo nepravično, da nekateri ob delu izgorevajo, po drugi strani pa bi imeli posameznike, ki zaradi delovne vneme ravno ne zbolevajo. Bi bilo zelo hudo ali nekorektno, ko bi se od koga takšnega morali tudi posloviti?«

Status novinara nacionalnog radija znaći ubuduće će zavisiti od stepena istrošenosti organizma. Zdravi su odjebali. U ime pravde. Verovatno socijalne. Jer pravda je istina. A bez istine ne može se živeti.

Kako je život prost: normativ = stupanj istrošenosti = pravda = istina.

Što nema veze sa slobodom.

Drug Josip Broz Tito mora da je zadovoljan svojom reinkarnacijom u liku i djelu Vinka Vaslea. Jer drug Tito je 1954 na 3. vanrednom plenumu CK SKJ govorio isto: »Drug Đido nije sagorijevao i sagorio kao što je naš pokojni drug Kidrič sagorijevao i sagorio na radu, i kao što sagorijevaju na radu oni, koje je on proglasio birokratima u svakodnevnoj paksi, jer smatra da je to običan, sitan prakticistički rad. A to je socialistički razvitak, to je socijalistički rad, to je pravi rad. Iz toga se sastoji socijalizam, a ne iz nekih apstraktnih ideja koje bi izmišljao neko od nas.«

Još je puno toga drug Tito tada i kasnije rekao o drugu Djilasu. Ali da Vinko Vasle ne bi sagorio tražeći to, evo još jednog današnjim vremenima primjerenog citata druga Tita. Za Vinka i drugove, koji sagorijevaju uravnotežući medije.

»I neka izvinu svi oni koji onako, iz nekih gnjiloliberalističkih motiva zastupaju tendenciju slobodnog izražavanja misli; mi nismo nikad, a naročito ne u poslednjim godinama, poslije 1948 godine, sprečavali slobodno izražavanje misli, ali te misli moraju imati svoje mjesto, moraju biti plod zajedničke diskusije, moraju biti progresivne, napredne misli koje kreću našu stvarnost naprijed.«

Život je stvarno prost.

Kar je koren pojma sproščenost. Kdor je prost, je prostak.